Referendum o ustavnim promenama održava se danas, a odluku će doneti 55 miliona birača.
Danas 55 miliona Turaka odlučuje o predlogu Ustava koji bi moć i formalno skoncentrisao u rukama predsednika zemlje. Ovde ćete pronaći odgovore na najvažnija pitanja koja prate ovaj referendum.
O čemu se zapravo radi?
Turci će se na referendumu izjašnjavati o tome da li njihova država treba da sa parlamentarnog pređe na predsednički sistem vladavine. Tako bi se mesto premijera ukinulo, a predsednik, kojeg direktno bira narod, bi bio istovremeno i šef vlade i šef države – kao recimo u SAD, piše "Dojče vele".
Time bi se predsedniku dodelila veća ovlašćenja: mogao bi da planira budžet, imenuje ministre i sudije, ali i da ih razrešava dužnosti, i mogao bi da u određenim oblastima donosi i dekrete. Mogao bi da raspusti parlament, raspisuje izbore, uvodi vanredno stanje, komanduje vojskom i postavlja rektoe univerziteta. Takođe bi šef države mogao da bude i član političke partije. Do sada je on formalno morao da istupi iz partije i neutralno obavlja dužnost.
Foto: Pixabay.com
Ukratko, sva vlast bi se skoncentrisala u rukama predsednika, a on se trenutno zove Redžep Tajip Erdogan. Erdogan još od 2005. pokušava da nanovo definiše predsedničku službu. Vetar u leđa mu je bio propali puča prošlog leta. On od tada argumentuje da su neophodne radikalne promene.
Ko želi promenu ustava?
Većina onih koji podržavaju Erdoganovu Partiju pravde i razvoja (AKP) će zaokružiti evet (da). To nije iznenađenje. Oni tvrde da su ustavne reforme neophodne kako bi se vlada modernizovala i bila u poziciji da prevlada sve izazove na današnjim političkim poljima.
Jače krilo desničarske Partija nacionalističkog pokreta (MHP), koja tradicionalno odbija predsednički sistem, ipak podržava reforme ustava. Postoje glasine da je šefu MHP Devletu Bahčeliju obećano mesto potpredsednika.
Ko je protiv?
Reformu ustava odbacuju druge dve snažne turske partije. Tu su kemalisti iz Republikanske narodne partije (CHP) i levičarska Narodna demokratska partija (HDP), koju uglavnom podržavaju Kurdi. Grupe koje se bore za ljudska prava i demokratski pokreti takođe navijaju za hayir (ne).
Erdoganov referendum: DA ILI NE za još 12 godina "sultana"
Njihovo obrazloženje glasi: ustavne reforme zvanično ustoličiti Erdogana kao diktatora. Ako se na prihvate ustavne reforme to će Erdoganu omogućiti da se za predsednika kandiduje i 2019. i 2024. Što znači da bi on mogao da ostane na vlasti do 2029.
Da li bi to bio kraj turske demokratije?
Pojedini elementi podele vlasti ostaju i u promenjenom ustavu. Parlament bi tako mogao da u određenim oblastima preglasa odluke predsednika, mogao bi da osniva anketne odbore ili čak dvotrećinskom većinom predsednika liši funkcije.
Ali, već sada je vlada pod Erdoganom uspela da podrije demokratsku, pravnu državu: opozicioni političari se hapse i šikaniraju. Nakon propalog puča je otpušteno 2.700 sudija. Tako da je teško i zamisliti da će Turska postati više demokratska ako sadašnji predsednik dobije još više moći. Evropska komisija je moguću koncentraciju moći predsednika označila kao „preteranu“.
Da li će Turci u inostranstvu odlučiti?
Prema podacima turske vlade, u inostranstvu živi 5,5 miliona Turaka, samo u zapadnoj Evropi njih 4,6 miliona. Ukupan broj stanovništva u Turskoj je oko 80 miliona, od toga je 55 miliona s pravom glasa. Tako da bi Turci, koji žive u inostranstvu, mogli na referendumu da odigraju određenu ulogu. Zbog toga su obe strane pokušavale da dobiju podršku Turaka u Austriji i Holandiji, a pre svega u Nemačkoj u kojoj živi oko 1,4 miliona Turaka s pravom glasa. Oni su glasali ranije.
Međutim, malo je verovatno da će glasovi Turaka iz inostranstva odlučiti. Zajednica nemačkih Turaka je duboko podeljena na one koji podržavaju Erdogana i one koji mu se protive. Vodeće tursko-njemačke ličnosti su pozvale birače da uopšte ne glasaju. A treba pomenuti da je na poslednjim parlamentarnim izborima Erdoganova AKP u Nemačkoj osvojila 60 odsto glasova njemačkih Turaka. U Turskoj je AKP dobila oko 50 odsto.
Foto: Tanjug AP
Kako je uticaj na odnose sa EU?
Bez obzira na ishod referenduma, odnosi Turske i Evrope su već sada teško narušeni. Turska vlada je u drugim evropskim zemljama špijunirala turske građane, Erdogan je optužio kancelarku Angelu Merkel i druge šefove vlada evropskih zemalja da „primenjuju nacističke metode“.
Samo to je već bilo dovoljno da se pristupni pregovori s Turskom stave na led. A ako ustavne promene prođu, Erdoganovi kritičari će sa sigurnošću argumentovati da Turska ne zadovoljava demokratske standarde da bi bila primljena u EU.
NATO je druga stvar. Istina je da postoje pojedini glasovi koji pozivaju na to da se Turska isključi iz alijanse, ali obostrani interesi su preveliki tako da je malo verovatno da će se to dogoditi. Zapadnoj Evropi je potrebna saradnja sa Turskom kako bi kontrolisala kretanja izbeglica sa Bliskog istoka ka evropskom kontinentu.
Šta kažu ankete?
Istraživanja javnog mnjenja ionako treba uzimati sa rezervom, a pogotovo u Turskoj – svi koji tamo vrše ankete u biračkom telu su naklonjeni jednom ili drugom taboru, mada češće Erdoganu. Novinska agencija Rojters je izvukla prosek osam poslednjih anketa koje smatraju relevantnim: po tome je 50,8 odsto građana za ustavne promene. Očekuje se tesna trka.
